Čitala sam...
Vilijam Fokner rekao je da su dobre knjige za čitanje, ne za prepričavanje. To mi je prošlo kroz glavu tek nakon što završih sa pisanjem posta. Shvativši da sam na pogrešan (možda je prava reč nevešt?) način prezentovala ono što mi je bila namera danas, odlučila sam da sve ispočetka iskuckam. Leto je pri kraju, jedino doba godine kada sebi možemo dati malo oduška i zažmuriti, pa makar i na jedno oko, na svu besposlicu i gubljenje vremena koje bi u normalnim okolnostima činilo čoveka onim što jeste – samokritičnog robota za (mehaničko) obavljanje poslova. Ovog puta post posvećujem pisanoj reči, iliti knjigama koje bih izdvojila kao favorite za ovo leto. Teško je u moru silnih klasika (za koje uvek važi obećanje da ćemo ih pročitati što pre) i bestselera (koji su uglavnom precenjeni ali opet revnosno kruže od ruke do ruke) izdvojiti nekolicinu i time na neki način oduzeti na značaju svim ostalim. Ne preferiram komparaciju književnih dela. No, to po strani. U nastavku – dela kao moja topl...
