Socijalna stigma: nasilje

Danas pričamo. O društvu i onome što uz to neminovno ide – standardi, hendikepi, stereotipi. Nasilje. Nasilje je svaki oblik interakcije sa drugom osobom u cilju sticanja kontrole nad istom. Napomena: nije definicija iz udžbenika. Ta interakcija može se ostvariti fizičkim kontaktom i primenom sile, često i ne mora. Odatle proizilaze različite vrste nasilja, a s obzirom da ih ima više čoveku se čini da je vrednost nekih niža od vrednosti drugih, te izvedosmo zaključak da je sramota što uopšte i prolazimo kroz to. Sramota, da. Stisni zube, budi jak. Pretrpi. Proći će. Nemoj da pričaš o tome. Misliće da si slab. Pašćeš u njihovim očima. Imaju dovoljno svojih problema. Mozak nam često može biti neprijatelj. Ili je u pitanju ponos preko kog nikako da pređemo jer zaboga, šta će drugi pomisliti ako saznaju da smo loše! Znam već sve napamet. Teško prelazim preko ponosa i priznajem drugima da imam problem. Vidim kako im se zenice šire kad čuju da osoba koja je uvek tu za druge više nema predstavu šta da uradi, jer je, eto, izgubljena. No, da ne skrećem sa teme. Osobo, svaki oblik maltretiranja kroz koji si prošla (ili prolaziš) je u potpunosti v a l i d a n. Nije sramota tražiti pomoć. Nisi osobo jaka ako ćutiš i trpiš. Ne dokazuješ se nikome. Ljudima je svejedno da li ćeš ostati ili ne, jer si se svojom ćutnjom ogradila od njih. Kako će znati ako budeš ćutala? Potrebna je snaga za odlazak od svega što remeti tvoj duševni mir. Pronađi je, a moraš, i izvuci sebe iz te situacije. Greška je, a možda i najveća lakovernost misliti da će proći ako se povučeš u sebe i čekaš. Nasilje ne mora biti vidljivo (a često i nije) golim okom da bi se tretiralo kao problem. Znam mnogo ljudi koje je strah sprečio da progovore. Strah od toga da će ispasti smešni možda, ili od pomisli da ih trauma kroz koju prolaze čini bezvrednim. Strah od osobe koja nanosi nasilje. Mnogi se tada odlučuju za poniznost – granu spasa za koju se mogu uhvatiti sa čvrstom željom da izbegnu surovost koja je tu, iza ugla. I koja čeka. 

Ako misliš da neko u tvojoj blizini trenutno prolazi kroz težak period ili traumu, budi tu. Nađi se pri ruci, ali ponesi strpljenje sa sobom. Slušaj bez navaljivanja da sve odmah popraviš. Možda ne možeš ništa da promeniš, ali neka. Drugima uvek prija saznanje da njihovu tamu još neko čuje. Ne sprečavaj suze. Nakon plakanja osetimo čudnu vrstu praznine, koja kao da nas je upravo oslobodila nečeg teškog. Ljudi ne izražavaju tugu na isti način. Jedni će bez imalo oklevanja pustiti da njihove suze kvase tvoju majicu, drugi će ćutati dok im ne priđeš. Čudno je to osećanje, biti sam na čitavom svetu. Možda znaš kako izgleda. Možda možeš da sprečiš da još neko sazna.