Duša koja krvari na platnu

Danas jednostavno ostavljam ovo ovde. Bez filozofiranja, traženja smisla ili poruke. Reč je o delu čiji autor na vrlo ubitačan način ilustruje dušu izjedenu gresima, lepotom i porocima.
Miloš Crnjanski rekao je da je potrebno poznavati Vajldov život kako bi se moglo uživati u njegovim delima. Biografija Oskara Vajlda jedna je od onih koje će u vama izazvati lavinu reakcija. Od divljenja, preko neodobravanja i surovih osuda, do jeze.

Oskar Vajld jedan je od najvećih irskih pisaca čija dela čine priče, drame, poezija i roman Slika Dorijana Greja, koji je u to doba od strane kritičara ocenjen kao veoma nemoralan.
Još u mladosti, za vreme studija na Oksfordu, Oskar je zbog svog ekscentričnog ponašanja imao problema sa profesorima. Veliki uticaj na njega vrši estiticizam: oblačio se veoma ekstravagantno, voleo je cveće a sebe je smatrao velikom estetom. Kroz život se vodio jednom mišlju: Ili ću postati poznat, ili veoma ozloglašen. Bio je pristalica larpurlartizma, kao i mnogi umetnici druge polovine 19. veka. Parola na kojoj se ta teorija zasniva jeste: umetnost radi umetnosti. Njene pristalice smatrale su da njihova dela ne treba da služe ničemu drugom osim lepoti. Vajldu skromnost nije bila vrlina. Bio je zaljubljen u život, sklon preterivanju, uživanju u jelu, piću, novcu, zabavama. Jednom prilikom je na američkoj carini izjavio: Nemam ništa da prijavim osim svoje genijalnosti.
Sa 40 godina, srećno oženjen i sa 2 sina, zaljubio se u sedamnaestogodišnjeg lorda Alfreda Daglasa, zvanog Bouzi. Kaže se da je afinitet ka oba pola podstakla njegova majka koja ga je do njegove 9. godine oblačila u čipku, negovala kovrdže na kosi i odgajala ga kao devojčicu. U međuvremenu mu je rodila sestru za koju je on bio vrlo emotivno vezan. Umrla je još kao devojčica, a Oskar je njen uvojak kose celog života čuvao u kutijici.
London nije mogao da mu oprosti dvostruki život koji je vodio. Bouzijev otac ga je tužio zbog "nakaznog ponašanja". Proveo je dve godine u zatvoru, nakon čega je živeo u siromaštvu i bedi, izbegavan od strane javnosti. Umro je u Parizu od meningitisa, sam, bez novca, slave i glamura. Na samrti je rekao: Jedan od nas će morati da ode.

Danas su životi pojedinaca generalno na meti osuda. Ljudi se bune protiv tradicionalizma a kritikuju hedonizam. Neću vam prepričavati roman. Reći ću vam da je na mene ostavio ogroman utisak koji ni posle par meseci ne uspeva da izbledi. Ono čime me je autor osvojio jeste očigledna istina, u romanu prikazana na pomalo surov način: spoljašnjost može biti negovana, prikrivana skupim kozmetičkim proizvodima i oblikovana odlaskom u teretanu. Međutim duši je od svega toga potrebna najveća pažnja. Jednom ogrezla u gresima, licemerju i pohlepi, ona počinje da truli. Bolno je to što tu trulež ne vidi niko osim nas samih.

Kako je uticala, i pre svega kakav je utisak na vas ostavila Slika Dorijana Greja?