ACAB i srpski mentalitet

Važno je biti edukovan o onome što se događa oko nas. Čitati više o nekim stvarima i podizati svest o istim znači biti sposoban razumeti ih, podržati, a onda i stati ispred njih i braniti ih. Sinoćnji protest u Beogradu nije bio zbog uvedenog policijskog časa – ljudima nije problem ostati u kući i pridržavati se mera. Problem je što država koristi ovo stanje i prilagođava ga svojim potrebama. Problem su konstantne manipulacije narodom. Problem su mediji kontrolisani od strane vlasti i njihovo širenje dezinformacija i panike kada za to nema razloga, kao i sakrivanje pravog stanja i ozbiljnosti situacije kada za to ima razloga. Problem su demokratija i tiranija koja se stalno prikriva. Problem je to što naša država, vlasti i šatro autoriteti zapravo ne znaju i nemaju način da se izbore sa ovom situacijom. Čovek je umro zbog nedostatka respiratora u bolnici. Bio je nečiji otac, suprug, brat. Srce mi se slama jer to nije ni prvi ni poslednji takav smrtni slučaj. Svakog dana umre na desetine ljudi. Drugi čovek potpuno slomljen kaže da ima dvoje dece i moli Boga da odrastu u državi boljoj od one u kojoj je on odrastao. Glas mu se slama dok izgovara to. Sve to uživo prikazuje samo N1 televizija i zato mnogi ljudi u Srbiji koji nemaju N1 nisu znali ništa od onoga što se sinoć dešavalo u glavnom gradu – na RTSu se u tom trenutku emitovao film. Moje poštovanje za novinarke N1 televizije u ovom trenutku je ogromno i divim se njihovoj profesionalnosti i upornosti da se narodu prikaže jedna surovo realna situacija koja je jednom morala eskalirati i prerasti u sve što se sinoć desilo. Za to vreme policija je brutalno pretukla ljude koji su nenaoružani sedeli na klupi i nisu pružali nikakav otpor. Isti ti policajci položili su zakletvu da će braniti svoj narod i biti uz njega. Ipak su na taj isti narod bacili tonu suzavaca, gazili patikom oborenog i već savladanog demonstranta a u sve to bili su uključeni i konji i psi. Sve ono što se tokom juna desilo u Americi sada se dešava u Srbiji, međutim ovo je Balkan pa se takvi događaji proglase i dalje tretiraju kao "obično nasilje, vandalizam i neiživljenost". Plaši me koliko se malo o tome priča. To što je masa pojedinaca izmanipulisana i kontrolisana od strane vlasti nije toliko strašno koliko je strašna činjenica da su svi oni kolektivno svesni ovog haosa a po tom pitanju ništa ne preduzimaju. Žao mi je što moja država ima toliko pukotina i iskvarenih strana koje trunu jer niko ne pokušava da ih popravi, jer to je ipak prljav posao.
Ostaviću ovde par korisnih tweetova u cilju informisanja. Pazite na sebe ukoliko učestvujete u protestima, ukoliko ne – pričajte o ovome. Širite informacije i pomozite drugim ljudima da se informišu. Sve stigme, stereotipi i predrasude potiču iz straha. A strah potiče iz neznanja.

Detaljnije o svemu pročitajte ovde i ovde, a evo nešto i o tome kako se zaštiti tokom protesta.