Čitala sam...

Vilijam Fokner rekao je da su dobre knjige za čitanje, ne za prepričavanje. To mi je prošlo kroz glavu tek nakon što završih sa pisanjem posta. Shvativši da sam na pogrešan (možda je prava reč nevešt?) način prezentovala ono što mi je bila namera danas, odlučila sam da sve ispočetka iskuckam. Leto je pri kraju, jedino doba godine kada sebi možemo dati malo oduška i zažmuriti, pa makar i na jedno oko, na svu besposlicu i gubljenje vremena koje bi u normalnim okolnostima činilo čoveka onim što jeste – samokritičnog robota za (mehaničko) obavljanje poslova. Ovog puta post posvećujem pisanoj reči, iliti knjigama koje bih izdvojila kao favorite za ovo leto. Teško je u moru silnih klasika (za koje uvek važi obećanje da ćemo ih pročitati što pre) i bestselera (koji su uglavnom precenjeni ali opet revnosno kruže od ruke do ruke) izdvojiti nekolicinu i time na neki način oduzeti na značaju svim ostalim. Ne preferiram komparaciju književnih dela. No, to po strani. U nastavku – dela kao moja topla preporuka, čak i onima zahtevnijeg ukusa. 

➼ Sveće gore do kraja, Šandor Marai
Veoma simpatična knjižica. Ima svega nešto više od 150 strana, što je velika šteta. Treba da ima bar još toliko. Knjigu sam pročitala po preporuci jedne meni bliske osobe, mada kad razmislim i uzmem u obzir širok spektar naslova i recenzija ne mislim da bi ona bila moj slobodan izbor, što zbog nepoznavanja autora, što zbog senke u kojoj se ovo delo nezasluženo našlo i nikako da iz nje izađe. Ukoliko je pretražite na internetu, morate da znate da vam njen opis neće reći ništa, ili tek vrlo malo. Nekom će možda i odagnati želju za čitanjem. Međutim ova knjiga je zaista vredna čitanja jer sa svojih stotinu i nešto stranica baca u razmišljanje dalekosežnije od mnogih dela duplo obimnijih. Planiram da je opet pročitam, ali mislim da se ništa ne može meriti sa osećajem koji sam imala dok sam je prvi put čitala. Stil pisanja mi se veoma dopao, kao i rečitost i način na koji se obična misao sprovodi u rečenicu. Kao da ste otkrili potpuno nov način da oblikujete ono što vam je dugo na srcu ali nikad niste znali kako.

➼ Žudnja za životom, Irving Stoun
Sa Stounom sam se sasvim slučajno susrela tako što sam nabasala na ovu knjigu dok je bila na sniženju na Vulkanovom sajtu. Proučila sam malo njegovu biografiju i prijatno se iznenadila kad sam videla da su tema njegovih romama životi čuvenih istorijskih ličnosti. Nisam neki ljubitelj romansiranih biografija, ali znate već – Van Gog, suncokreti, jedno odsečeno uvo i večita tuga. Uvek smo pod utiskom raznih kultova a da o njima ne znamo skoro ništa, ili nam nije sasvim jasno kakva se priča krije iza svega što se po internetu propagira. Naslov ove knjige (kao i korice!) odmah me je kupio. Iako je knjiga obimnija i zahteva vreme i pažnju (koje je u mom slučaju bilo na pretek), uživala sam u svakoj okrenutoj stranici i kako to već biva, iznenadila se koliko malo zaista znam. Nemoguće je pročitati ovu knjigu i pritom prema Van Gogu ne razviti nikakve emocije. Bilo da su u pitanju simpatije, podeljena tuga ili sažaljenje do neba, to je čovek čija me je smrt i njeni verni opisi koji su u knjizi dovela do suza i beskrajne žalosti za nedostatkom trunke većeg razumevanja.

➼ Lažljivci, Emili Lokhart
Mislim da će ova knjiga zauvek ostati moj favorit kada su u pitanju YA knjige. Razlog broj 1: nije u pitanju obična predvidljiva sladunjava drama na koje smo navikli. Razlog broj 2: klišei su izbegnuti, ako ne u potpunosti onda onoliko koliko to mašta jednog pisca dozvoljava. Razlog broj 3: ovo je knjiga koja će se nonšalantno poigrati sa vašim umom. Činjenica da se u isto vreme radi o psihološkom trileru je ono što me je i osvojilo. Ovu knjigu sam prvi put pročitala pre par godina i moje oduševljenje tada bilo je ogromno. Nedavno sam se našla u nedoumici da li je knjiga zaista toliko dobra ili sam ja svojevremeno bez razloga digla prašinu oko iste. Tako sam je pročitala ponovo, ovog puta na engleskom jeziku. I ponovo ostala zabezeknuta. U jednom trenutku morala sam odložim knjigu i udahnem par puta, misleći da će me preplaviti emocije koje je u meni izazvala. Opis ove knjige takođe vam neće otkriti ni najmanju stvar u vezi onoga što se u njoj krije, ali mogu da vam garantujem da će vas rasplet prodrmati i potpuno razoružati.

➼ Devojka iz voza, Pola Hokins
Triler! Misterija! Stranice prepune neizvesnosti i napetosti tolike da jedva čekaš da pročitaš rečenicu da bi prešla na sledeću, dok u najvećoj tišini okrećeš listove jedan po jedan, plašeći se da bi njihova buka ili čak tvoje disanje prekinulo svečanu tišinu u kojoj se ova knjiga jedino i može pročitati. Postoji istoimeni film koji je pokupio hrpu pozitivnih komentara. Moje mišljenje? Pre filma pročitaj knjigu. Žao mi je svih onih koji su pre izabrali film i tako pokvarili jedinstven doživljaj koji ova knjiga može da pruži. Igrom slučaja, dok sam je čitala vreme je bilo tmurno i kišovito, što je u velikoj meri pojačalo utisak. Za ljubitelje jeseni, maglovitih i mračnih dana, sveća i Stivena Kinga, ova knjiga će biti pravo blago.

➼ Gordost i predrasuda, Džejn Ostin
Za kraj, ali nipošto manje važna – legendarna Džejn Ostin. Prvi se put u životu susrećem sa njenim delima, koliko god u to bilo teško i nezamislivo poverovati. Nakon ove knjige imam da kažem samo to da su na gubitku svi koji su izbegli njeno čitanje, bilo to zbog toga što su je shvatili kao dosadnu školsku lektiru ili samo dosadan klasik, bilo to zbog njene obimnosti i veoma specifičnog stila pisanja. I zaista, potrebno je dosta strpljenja za klasik kao što je ovaj. Zbog toga sam ovu knjigu dugo čitala. Ne zbog toga što je bila teška za čitanje, već zbog toga što sam želela da ono traje što duže kako bih detaljno analizirala, shvatila i ponovo razmišljala o tematici, motivima i samom naslovu ove knjige. Džejn do poslednje stranice nije prestala da me oduševljava, što zbog neodoljive rečitosti, što zbog ljubavne priče obrađene na samo njoj svojstven način. I ona je blago – blago za stare duše u potrazi za nečim bezvremenskim.