O čuvaru tuge

Šta još čekaš, života ti? Čovek si, dođavola. Ne možeš se rešiti želje, sve i da hoćeš. Izbegavaš da kažeš ono što misliš. Ne ono što drugi žele da čuju već ono što čuči u tebi i gori od želje da bude izrečeno. Malo si licemeran po pitanju svojih stavova. U tebi postoji čitav jedan svemir. Njega ljubomorno čuvaš i smatraš da je tvoj jer je poseban, a ne znaš da postoji još milion istih, ili bar sličnih, ako te komparacija vređa. To malo vrlina koje poseduješ stoji iza sefa. Čak ni ti ne znaš šifru, a ipak te nerviraju ljudi koji nisu sposobni da uđu. Glava ti liči na iskidanu paukovu mrežu ali je teška kao nakovanj. Deluješ kao neko ko se već stoti put našao pred istim lavirintom ali i dalje ne vidi izlaz. Činjenicu da se vrtiš u krug uporno nailazeći na ćorsokake opravdavaš time što su ljudi surovi, a život težak. Život? Ti daleki čoveče, zar možeš da kažeš da si ikad živeo? Strpljivo se ograđuješ dok šiješ sloj po sloj ne dozvoljavajući ikome da te rastuži, razočara. Usreći. Obraduje. Sve čuvaš za sebe, kao da zebeš od bojazni da će neko da ukrade i to malo trenutaka na koje si slučajno nabasao. Dobro delo koje povremeno uradiš drži te budnim par dana, kada jedino i imaš hrabrosti da pogledaš u oči odrazu u ogledalu. Ti nesrećni, cinični čoveče. Topiš se u nevidljivim tugama, nesrećama čiji misliš da si jedini gost. Ne trudiš se da od života ubereš ono najbolje, a kada se jedan od tuđih plodova slučajno dokotrlja do tebe strahovito sumnjivo ga odbacuješ, kao da si nešto skrivio, kao da ne zaslužuješ vazduh koji udišeš. Daviš se u krivicama za koje niko ne zna. Vidiš kopno ali nemaš snage da ga se domogneš. Tvoja snishodljivost je i tebi nepodnošljiva, a skromnost licemerna. Ni jučerašnju oluju nisi preživeo a već se koprcaš i trudiš da ustaneš, očekujući novu. Nijednu tugu ne isplačeš do kraja. A neisplakane tuge znaju da budu kobne kad te u svojoj podmuklosti sačekaju u zasedi. Ne mariš mnogo za to. Smatraš da su tuge deo života, skoro kao da osećaš obavezu da činiš neku žrtvu. Napaćeni čoveče. Život ti prođe u žrtvovanju. Nit' ga ko ceni, nit' ga ko traži. Nit' je koga briga.